Миодраг Азањац

Миодраг Азањац је рођен 1932.године у Крагујевцу. Матурирао је 1951.године у Првој мушкој гимназији у Београду. Средњу музичку школу и Музичку Академију у Београду завршио је 1958.године у класи професора Јакова Срејовића са одличним успехом из главног предмета, као један од најспособнијих студента флауте. Школске 1961/62.године користи стипендију француске владе, борави у Паризу и похађа наставу код познатог професора Париског конзерваторијума Гастона Кринела. У току лета 1967.године боравио је у Сиени (Academia Chigiana) код чувеног флаутисте Северина Гацелониа. Још као студент примљен је у оркестар Београдске филхармоније у коме је врло брзо постао први флаутиста. У Филхармонији је остао све до 1970.године када прелази у музичку школу „Мокрањац“ у Београду за сталног наставника флауте. 

 Упоредо са радом у школи „Мокрањац“, предаје флауту и у музичкој школи „Др Милоје Милојевић“ у Крагујевцу, а 1974.године постаје и њен директор. Године 1976. Мидораг Азањац је изабран за доцента на Факултету музичке уметности у Београду. Целокупна уметничка делатност Миодрага Азањца одвија се у више праваца. Деловао је као концертни солиста, као врсни камерни музичар (члан неколико камерних ансамбала), оркестарски  музичар, а последњих година као уметнички руководилац „Хор флаута“, чији је оснивач. Његова концертна делатност почиње још од студентских дана. Наступао је као солиста са бројним симфонијским и камерним оркестрима, соло са чембалом или клавиром, у Београду и у другим градовима Србије и Југославије. Нарочито су били запажени његови наступи у музичким емисијама Радио Београда. Са великим успехом је изводио дела барока, класике, као и композиције савремених аутора – страних и домаћих. Први је флаутиста који је код нас извео циклус Бахових и Хендлових соната, што је имало великог одјека у нашој музичкој јавности, а од музичке критике изузетно похваљено. Велики број композиција из флаутског репертоара снимио је за потребе Радио Београда, међу којима се посебно истичу дела за соло флауту, флауту и чембало, као и више концерата за флауту и оркестар. Репертоар Миодрага Азањца је врло богат и заступљени су многи аутори различитих епоха и стилова: Хендл, Бах, Вивалди, Купрен, Моцарт, Хиндемит, Жоливе, Дебиси, Коњовић, Јосиф, Вауда и други. У издању ПГП-РТБ штампан је у комплету од десет плоча извођачки опус Миодрага Азањца под називом „Уметност флауте“. Међу бројним критикама могло се прочитати: …„Миодраг Азањац је свакако најактивнији музички уметник Београда“ (Б.Драгутиновић) …„Као уметник широких погледа његова уметност вишеструко зрачи и обогаћује наш музички живот“ (А.Обрадовић) …„Миодраг Азањац је уметник светског ранга“ (С.Николајевић). Врло плодна и свестрана активност Миодрага Азањца била је на пољу камерне музке. Дуго година је био члан Београдског дувачког квинтета и један од оснивача овог нашег угледног камерног ансамбла са којим је наступао у многим европским и југословенским градовима изводећи дела домаћих и страних аутора. Квинтет Љубице Марић, Енрико Јосифа и Милана Ристића снимљени су на плочама у издању ПГП-РТБ. Миодраг Азањац је био члан и један од оснивача камерне групе „Musica Humana“ са којом је током четири године сарадње наступао на бројним концертима. Значајна је и незаобилазна делатност Азањца као оркестарског уметника у готово свим београдским оркестрима; Београдској филхармонији, оркестру београдске опере, Симфонијском оркестру РТВ Београд, у којима је годинама свирао прву флауту и гостовао широм Европе. За допринос музичком стваралаштву у Београду и Србији, у области концертне и камерне активности, Миодраг Азањац је добио следеће награде:  

  • Октобарска награда града Београда – као члан Београдског дувачког квинтета, за уметничку активност у 1970.години.  
  • Награда Удружења музичких уметнка Србије – за концертну делатност 1971.године и камерну делатност 1973.године.   
  • Прва награда Југословенске радио дифузије – за најбољи снимак 1972.године и камерну делатност, односно снимак 1966.године. 
  • Награда Удружења композитора Србије 1970.године. 

Миодраг Азањац је 1977.године основао Хор флаута саствљен од ученика и професора средњих музичких школа и студената ФМУ. Он је уметнички руководилац и диригент ансамбл који је наступао на великом броју концерат у Београду, Србији, на Опатијској трибини, телевизији и на концертим у организацији Радио Београда. Већи број композиција писаних за овај ансамбл снимљен је за потребе Радио телевизије Београд. Музичка јавност и критика су подржавале и пратиле деловање Хора флаута од његовог оснивања и у времену када је ансамбл стекао пуну афирмацију и постао значајно музичко тело у нашој средини. У оквиру уметничко-истраживачке делатности треба истаћи есејистички рад „Митос и логос“, предавање на тему „Време флауте“, предавање у оквиру емисије Трећег програма Радио Београда и учествовање на Деветом међународном конгресу за естетику у Дубровнику 1980.године. Како је већ лепо записано, иза Миодрага Азањца „нанизано је пребогато музичко време (од Баха до данашњих дана), којим нас је до јуче овај самотнички песник надахњивао. Његово пламсање, горење, изгарање, отворило нам је чула и већ је данас уметничко задужење“. Његова уметност „саздана је на синтези зреле музикалности, техничке перфекције и дубоког доживљаја музике. Зато се баш флаутиста Азањац убраја међу, без сумње, најбоље југословенске уметнике и уметнике светског ранга. Он је, како је добро запажено, Чаробна фрула наших дана“. Деценијама, професор Миодраг Азањац писао је есеје о флаути и музичком стваралаштву, али је био познат и као врсни полемичар. Осим есеја и полемика до сада је у многим часописима, зборницима и листовима објавио бројне разговоре. Део његовог списатељског опуса прикупљен је у књизи „Српска уметност флауте“.